Šta je medijska pismenost?

Medijska pismenost je skup veština koje nam omogućavaju da analiziramo i ispitujemo sadržaje kojima smo izloženi, kao i da procenjujemo njihovu tačnost i pouzdanost izvora. Takav pristup zahteva i podržava radoznalost, kreativnost, kritičko mišljenje i stalno preispitivanje koje otvara nove prozore u svet. Podsticanje i razvijanje medijske pismenosti od najranijeg uzrasta neophodno je kako bismo olakšali snalaženje u moru informacija i sadržaja (istinitih, lažnih, netačnih, pristrasnih, s ciljem prikrivenog oglašavanja), kako bismo se osećali sigurno i zaštićeno u interakciji s medijima, ali i kreirali prostor sigurnosti i za druge korisnike s kojima delimo taj prostor.

Kako da komunicira roditelj koji želi da ga dete čuje

U komunikaciji i odnosu između roditelja i dece obe strane imaju jednaka prava na uvažavanje potreba. Kao i dete, i roditelj ima legitimna prava da uživa u svom životu.

Kako da se ponaša roditelj ako se dete ne osvrće na ono što mu roditelj govori? Šta da čini roditelj i kako da navede sopstveno dete da uvažava potrebe i osećanja roditelja?

Aktivno slušanje

      Kad god dete odluči da komunicira sa svojim roditeljem ono to čini zbog neke potrebe. Gotovo uvek je to zbog nečega što se njemu ili u njemu dešava. Dete želi nešto, oseća neku nelagodu, doživljava neku emociju (pozitivnu ili negativnu) i tada se obraća roditelju.

      Mnogo delotvornije od pasivnog slušanja (ćutanja) je aktivno slušanje koje povezuje „pošiljaoca“ i „primaoca“ poruke. Primalac je aktivan u tom procesu podjednako kao pošiljalac.

Moć jezika prihvatanja

Osoba sposobna da oseti i prenese stvarno osećanje prihvatanja ima moć da pomaže drugima. Njeno prihvatanje drugoga, takvog kakav jeste, važan je faktor jačanja odnosa kroz koji jedna osoba raste, razvija se, konstruktivno menja, uči da rešava probleme, kreće se ka psihičkom zdravlju, postaje produktivnija i kreativnija i ostvaruje svoje potencijale. Kada pojedinac oseti da ga druga osoba doista prihvata, takvoga kakav jeste, onda postaje slobodan za kretanje i počinje da razmišlja o tome kako bi se promenio, rastao, kako bi postao drugačiji, kako bi mogao da ostvari ono što potencijalno nosi.

Značaj odnosa vaspitača i dece

Šta je to odnos, šta podrazumeva?

Odnos je socioemocionalna interakcija, emocionalna privrženost, podrška, stav; zapravo odnos je kanal koji putem neverbalne i verbalne komunikacije povezuje, gradi, razvija učesnike odnosa. Sam odnos i priroda istog su uslovljeni akterima i njihovim stavovima, potrebama, iskustvom. Veći broj učesnika odnosa proporcionalno uvećava složenost međusobnih odnosa.

Odnosi mogu biti negujući, službeni, prisni, površni, odnosi usmereni ka ili od ljudi, odnosi zajeništva ili razmene.

ZNAČAJ IGRE ZA RAZVOJ DETETA

Igra je dečje prirodno stanje i osnovni oblik dečje stvaralačke delatnosti. Kroz igru deca najbrže i najtemeljnije usvajaju nova znanja, razvijaju se, pokazuju svoju ličnost, veštine i sposobnosti, formiraju određene vrednosti, druže se, raduju i tuguju.