Šta je medijska pismenost?

Šta je medijska pismenost?

Medijska pismenost je skup veština koje nam omogućavaju da analiziramo i ispitujemo sadržaje kojima smo izloženi, kao i da procenjujemo njihovu tačnost i pouzdanost izvora. Takav pristup zahteva i podržava radoznalost, kreativnost, kritičko mišljenje i stalno preispitivanje koje otvara nove prozore u svet. Podsticanje i razvijanje medijske pismenosti od najranijeg uzrasta neophodno je kako bismo olakšali snalaženje u moru informacija i sadržaja (istinitih, lažnih, netačnih, pristrasnih, s ciljem prikrivenog oglašavanja), kako bismo se osećali sigurno i zaštićeno u interakciji s medijima, ali i kreirali prostor sigurnosti i za druge korisnike s kojima delimo taj prostor.

Zašto je važno da roditelji budu uključeni u razvoj medijske pismenosti dece?

Deca se rađaju okružena medijima i od početka svog života svedoče i tom aspektu porodičnog života, te učestvuju u njemu u onoj meri i na način koji je zastupljen u porodici. Posmatraju svoje roditelje, braću i sestre kako gledaju televiziju, slušaju muziku, čitaju novine i knjige, razgovaraju telefonom i igraju igrice. Porodica je mesto gde se odlučuje s kojim će medijima dete doći u kontakt i kakvu će važnost mediji i s njima povezane aktivnosti imati u detetovom svakodnevnom životu. Kako deca rastu, tako sve više stvaraju vlastita iskustva s medijima i razvijaju lične preferencije, češće koriste medije u društvu vršnjaka i grade nova iskustva, u koja će selektivno biti uključeni i roditelji. Međutim, kakav će odnos deca imati kasnije s medijim i prema njima zavisi od njihovog ranog iskustva u porodici i sa roditeljima kao prvim modelima. Iz navedenih razloga posvećuje se sve veća pažnja osnaživanju dece i razvoju medijske pismenosti porodice, kao prvog i najvažnijeg modela ponašanja. Smatra se da su prve dve godine detetovog života kritično razdoblje za učenje i uspostavljanje obrazaca privrženosti, i predanost, prisutnost i uključenost roditelja i staratelja u prvim godinama života predstavlja temelje za kasnije sticanje znanja i iskustava. Da bi deca mogla postati kompetentni korisnici medija, moraju ovladati tehnologijom, no mnogo je važnije podučiti ih izgradnji kritičkog stava u čemiu je neophodna pomoć odraslih. Drugim rečima, deci je potrebno da odrasli pokažu interesovanje i da znaju sa kojim medijima njihova deca imaju kontakt, šta ih u tim medijima i sadržajima privlači, kako biraju šta će pratiti i da li i kako menjaju svoje ponašanje i stavove u kontaktu sa medijima.

Kako roditelji mogu da podrže medijsku pismenost kod dece?

Praćenje interesovanja – roditelj bi trebalo da prati interesovanja svog deteta, njegove reakcije na određeni medijski format i sadržaj kojem je izloženo. Nakon zajedničkog gledanja određenog sadržaja ili igranja igrice, roditelji mogu da pokrenu razgovor iznoseći sopstveni uvid i podstičući dete da samostalno iznese sopstveno mišljenje.

Postavljanje granica – Mediji su jako atraktivni ali uloga roditelja je da preuzme odgovornost i da ograniči detetu vreme provedeno u korišćenju medija, te da detetu ponudi i alternativne sadržaje kojima mogu da ispune svoje vreme. Deca mogu da izraze sopstvene želje, ali nisu uvek u mogućnosti da procene sopstvene potrebe.

Nadgledanje korišćenja medija – Poželjno je da roditelji detetu ponude izbor od nekoliko odabranih i njemu primerenih sadržaja, nego da dete samostalno bira sadržaje.

Roditelj je model – Roditelji treba da osveste sopstvene navike. Deca često oponašaju i lako prihvataju obrasce ponašanja odraslih, te deca vide koliko često i pažljivo roditelji provode vreme koristeći mobilne telefone, da li roditelji prekidaju razgovor da bi posvetili pažnju mobilnom telefonu itd.

Podstisanje dece na kritičko razmišljanje i preispitivanje – Poželjno je podsticati decu da preispituju svoja iskustva i znanja koja stiču, time se kod dece razvija alat koji omogućava uspešno snalaženje i zaštitu u svetu medija.

Razlikovanje stvarnosti od fikcije – Roditelji bi trebalo da pojasne deci razliku između stvarnosti i fikcije. Bez obzira na uzrast potrebno je da se deca upoznaju sa razlikama između situacija koje se odvijaju u realnom vremenu i onoga što se gleda i doživljava posredstvom ekrana.

 

Iz publikacije

„Sloboda izražavanja i sloboda medija u Srbiji (JUFREX)“