Značaj odnosa vaspitača i dece

Značaj odnosa vaspitača i dece

Šta je to odnos, šta podrazumeva?

Odnos je socioemocionalna interakcija, emocionalna privrženost, podrška, stav; zapravo odnos je kanal koji putem neverbalne i verbalne komunikacije povezuje, gradi, razvija učesnike odnosa. Sam odnos i priroda istog su uslovljeni akterima i njihovim stavovima, potrebama, iskustvom. Veći broj učesnika odnosa proporcionalno uvećava složenost međusobnih odnosa.

Odnosi mogu biti negujući, službeni, prisni, površni, odnosi usmereni ka ili od ljudi, odnosi zajeništva ili razmene.

 Zašto je važan odnos? Zašto je važna priroda odnosa vaspitača prema deci?

Odnosi koje dete uspostavlja sa osobama iz svoje okoline su osnova za detetov razvoj i učenje. Kroz celokupan sadržaj odnosa dete doživljava, konstruiše, tumači i istražuje okolinu, ali i sopstvene misli, osećanja i iskustva. Bez odnosa izostao bi razvoj deteta.

Afektivna vezanost je pojam koji se odnosi i definiše kao sistem ponašanja deteta, usmeren na uspostavljanje bliskog kontakta sa osobama za koje je dete vezano, u cilju dobijanja sigurnosti i zaštite.

Pored afektivne vezanosti za roditelje, odnos koji uspostavljaju vaspitači sa decom se takođe može smatrati kao odnos vezanosti koji bi trebalo da ima ulogu baze sigurnosti; jer u skladu sa rastom deteta proširuje se i krug odraslih sa kojima dete dolazi u kontakt, a sledstveno se proširuje i krug osoba za koje dete može biti vezano. Kroz sigurne afektivne veze deca razvijaju samopoštovanje, samostalnost, autonomiju, empatiju, sposobnost prevazilaženja prepreka, frustracionu toleranciju.

Jedan od značajnih izvora razlika u kvalitetu u uspostavljanju i održavanju odnosa nalazi se u prethodnom iskustvu. Osoba koja je bila prihvatana od strane osoba koje su značajne u njenom referentnom sistemu, će sa poverenjem ulaziti i ostvarivati kvalitetne i reciprocitetne odnose.

Istraživanja pokazuju da je pozitivan, ohrabrujući, podržavajući odnos vaspitača prema deci značajan prediktor kvaliteta vršnjačkih odnosa kao i usvajanja novih znanja i veština u kolektivu.

 Kakav cilj treba da ima, kakav odnos dece i odraslih u vrtiću treba da bude?

Cilj odnosa vaspitača i deteta bi trebalo da bude doživljaj deteta da je vaspitač baza sigurnosti za istaživanje i razvoj.

Odgovornost za kvalitet odnosa je svakako u rukama odraslog.

Vaspitač bi trebalo da uspostavlja i razvija odnos koji detetu pruža sigurnost koja se gradi na:

• prihvatanju, razumevanju i usmeravanju pozitivnih (zadovoljstvo, ljubav) i negativnih emocija (strah, ljubomora, bes);
• responzivnosti vaspitača za dečje potrebe;
• uvažavanju interesovanja deteta;
• poznatom i predvidljivom socijalnom i fizičkom kontekstu;
• uključenosti deteta u donošenje odluka.

Implikacije za rad vaspitača u cilju unapređivanja kvaliteta odnosa vaspitača i dece je podizanje svesti odraslih o značaju pozitivne socioemocionalne interakcije sa decom.

Građenje odnosa u adaptaciji?

Adaptacije deteta na novu socijalnu i fizičku sredinu su situacije u kojima se formira temelj odnosa vaspitača i deteta. Deca se upoznaju sa novim okruženjem, novim rasporedom aktivnosti, vršnjacima i novim odraslim osobama koje pored roditelja, dete vode kroz osetljivi period adaptacije. Vaspitač je spona koja detetu pruža emocionalni oslonac, priliku da izrazi sopstvene strahove i potrebe, individualizovanu pažnju. Prilikom uspostavljanja odnosa upoznavanje je ključna karakteristika procesa, tokom kojeg vaspitač sagledava individualne karakteristike deteta i u skladu sa njima formira ideju o daljim koracima